У области индустријске производње, побољшање отпорности материјала на хабање ради решавања проблема локализованог хабања постало је важан технички приступ. Традиционални процеси облагања првенствено служе двострукој сврси: обнављању димензија делова и јачању перформанси површине. Ове технологије користе различите изворе топлоте, укључујући пламен, лукове и плазма лукове, за наношење материјала за облагање на површину радног предмета.

1. Основе традиционалних процеса облагања

Слој облагања се акумулира на површини радног предмета под сопственом тежином, формирајући функционални слој са одличном отпорношћу на хабање и корозију. Тренутно се у спровођењу процеса облагања волфрам карбид обично користи као кључни помоћни материјал за припрему материјала специфичних за облагање. То укључује две главне врсте: електроде за облагање од волфрам карбида и жице за заваривање од волфрам карбида.

Волфрам-карбидне електроде за облагање се првенствено производе коришћењем два главна техничка приступа:

• Коришћење нискоугљеничне челичне жице као основног материјала и додавањем честица волфрам карбида у премаз ради побољшања његове функционалности.
• Директно пуњење честица волфрам карбида у цеви од нискоугљеничног челика или легираног челика да би се формирале композитне електроде.

2. Методе облагања и техничке карактеристике

Поред метода припреме материјала за облагање од волфрам карбида, главни процеси облагања такође укључују три типичне методе: ручно електролучно заваривање, заваривање оксиацетиленским гасом и заваривање волфрамовим инертним гасом (TIG).

Суштинска разлика између ових метода заваривања је у томе што се честице волфрам карбида не таложе претходно током процеса платирања. Као резултат тога, процес заваривања доводи до значајних разлика у ефектима сагоревања и декарбуризације, што узрокује варијације у коначним перформансама отпорности на хабање платиране површине.

Ручно електролучно заваривање користи параметре сличне конвенционалним поступцима ручног електролучног заваривања. На пример, са електродом пречника 4.0 мм, струја облагања се обично контролише на око 170 А, а температура лука може достићи око 4000°C.

3. Механизам термичког удара честица волфрам карбида

Да би се постигао жељени ефекат побољшања хабања, неопходно је узети у обзир термичко понашање честица волфрам карбида током процеса заваривања:

• Фине честице волфрам карбида, због своје веће специфичне површине, имају тенденцију да доживе јако сагоревање током заваривања.
• Након сагоревања, фине честице се регенеришу у кристале волфрам карбида и друге композитне структуре.
• Грубе честице волфрам карбида доживљавају мање сагоревања, али ће се на њиховој површини формирати слој декарбуризације.
• Формирање овог слоја декарбуризације директно доводи до смањења отпорности материјала на хабање.

4. Евалуација процеса и тренутни статус апликације

С обзиром на горе наведена техничка ограничења, традиционалне методе нису постигле идеалне резултате у наношењу слојева ојачаних волфрам карбидом. Међутим, због једноставности рада и широке употребе опреме, ове методе се и даље примењују у одређеним сценаријима у одређеној мери.

Гринстоун-Тек спроводи детаљна истраживања и техничку оптимизацију традиционалних процеса и развија нову генерацију технологије ласерског облагања. Циљ овога је да се превазиђу инхерентни недостаци традиционалних метода и да се купцима пруже напреднија решења за побољшање површине.